Vašington: Odnosi Beograda i Prištine među otvorenim pitanjima na Balkanu

U pododboru za evropska pitanja senatskogOdbora za spoljnopolitičke poslove održan je pretres posvećen situaciji u zemljama Zapadnog Balkana. Tema je bila „Nedovršeni posao – izazovi i mogućnosti u jugoistočnoj Evropi“, a predstavnici američke administracije izrazili su podršku Vašingtona procesu evroatlantskih integracija zemalja regiona. Učesnici pretresa su pozdravili načinjeni napredak, dok su kao problemi izdvojeni odnosi Beograda i Prištine, zakočene reforme u Bosni i Hercegovini, te spor Grčke i Makedonije oko imena države.

Pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Filip Gordon, naveo je da je evropska integracija Zapadnog Balkana veliki prioritet za SAD. Podsećajući na etničke sukobe na Balkanu u prošlom veku, on je istakao da potencijal koje donose političko udruživanje i zajedničko tržište može da bude izlaz iz sporova koji i dalje opterećuju region.

Govoreći o nedovršenim pitanjima u regionu, Gordon je, između ostalog, izdvojio Kosovo.

„Kosovo je prešlo dug put od proglašenja nezavisnosti, ali je pred njim još mnogo posla. 66 zemalja širom sveta ga je priznalo kao suverenu i nezavisnu zemlju. Nezavisnost Kosova je nepovratna. Važan zadatak decentralizacije vladine uprave mora da se nastavi, zaštita srpskog kulturnog i verskog nasleđa ostaje važan prioritet, koji će uticati na uspeh decentalizacije i međuetničkih odnosa. Vlada Kosova takođe mora da preuzme energične mere da poboljša vladavinu zakona.“

Filip Gordon je ponovio stav američke vlade da bi Beograd i Priština trebalo da se posvete saradnji na rešavanju praktičnih problema, kao što su snabdevanje električnom energijom, rad carine i sudstva, što je u interesu svih građana Kosova.

Pomoćnik sekretara za odbranu Aleksandar Veršbou, takođe je primetio da pitanje Kosova opterećuje generalno dobre odnose Beograda i Vašingtona. On je ukazao na demokratski razvoj Srbije, aktivnu saradnju sa Haškim tribunalom i jačanje bilateralnih srpsko-američkih odnosa, posebno u domenu odbrane.

„Međutim, ova ohrabrujuća vizija mogla bi da bude ugrožena jer Beograd nastavlja da se koncentriše na specifični deo svoje prošlosti – Kosovo. Za vreme posete potpredsednika Bajdena prošlog maja složili smo se da se ne slažemo u pogledu Kosova, i da treba da se fokusiramo na druge aspekte naših odnosa. No, srpsko rukovodstvo nastavlja aktivnu kampanju protiv kosovske nezavisnosti i te aktivnosti prete da preokrenu kretanje ka regionalnoj stabilnosti, i potencijalno bi mogle da ograniče evropske ambicije Srbije. Srbija je na raskršću – da li će krenuti ka evropskoj budućnosti ili ostati zaglibljena u opsesiji prošlošću. Trenutno ona pokušava oboje, što je po našem mišljenju neodrživo.“

Senator iz Ohaja DŽordž Vojnovič, koji je veoma dobro upoznat s prilikama u regionu, gde je nedavno i boravio, podsetio je da Međunarodni sud pravde uskoro treba da saopšti savetodavno mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. On je dodao da bi već sada između Srba i kosovskih vlasti trebalo da postoji značajan dijalog o tome šta će se dogoditi kada sud objavi svoje mišljenje. Vojnovič je rekao da mu smeta to što su SAD na neki način to pitanje ostavile po strani, ne želeći da – kako se izrazio – „diraju u osinje gnezdo“. Senator iz Ohaja je istakao da je situacija trenutno mirna, naglašavajući da niko ne želi da se ponovi 17. mart, ali je predložio da se ozbiljno razmisli o tome kakav će biti status Mitrovice, koja je i dalje – kako je rekao - veliko i važno pitanje.

Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, Ivan Vejvoda, naglasak je stavio na pozitivni razvoj na Balkanu, i naveo konkretne primere napretka koji je proteklih meseci načinjen u procesu regionalne saradnje, pomirenja i suočavanja sa prošlošću. Između ostalog je pomenuo nedavne susrete srpskog i hrvatskog predsednika, i usvajanje deklaracije o Srebrenici u srpskom parlamentu, a zatim dodao:

„Postoji intenzivna saradnja koja nije toliko uočljiva na prvi pogled, čak i mi u regionu ne uviđamo obilje aktivnosti i odnosa koji postoje, a koji sada treba da izbiju na površinu, kako bi se rešili preostali nedovršeni poslovi. Takođe treba istaći ulogu organizacija civilnog društva u pojedinačnim zemljama, kao i regionalnoj saradnji, ti odnosi su jedna gusta mreža prekogranične saradnje i dijaloga.“

Vejvoda je posebno istakao uspešnu regionalnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine drogom i ljudima. On je istakao i da su sve zemlje regiona, sa izuzetkom Srbije, već članice NATO-a ili na njegovom pragu, dok srpsko društvo i dalje razmatra svoju potencijalnu ulogu u savezu.

Prethodno je i pomoćnik državnog sekretara Filip Gordon poručio da vrata NATO-a ostaju otvorena za Srbiju i da se nada aktivnijoj ulozi Srbije u programu Partnerstvo za mir, kao i mogućem učešću u mirovnim operacijama u svetu.

Bivši američki ambasador u NATO-u, Kurt Volker, ocenio je da Sjedinjene Države i Evropska unija treba da se još intenzivnije angažuju da zemljama regiona pruže jasan putokaz.

„Tamo gde države nisu uspele da uđu u proces pridruživanja Evropskoj uniji i NATO-u željenim tempom videli smo nazadovanje, tamo gde su uspele vidimo stalni napredak. Lideri sa nacionalističkim ciljevima su ojačani kada je vizija priključenja Evropi slaba, kada je vizija jaka ona daje snagu reformistima. Mi smo prebrzo smanjili svoje angažovanje, skinuli smo nogu sa gasa pre nego što smo stigli do destinacije.“

Učesnici pretresa konstatovali su da lideri u Bosni i Hercegovini moraju da razbiju nacionalne barijere i svoje uske političke ambicije podrede interesima svog naroda, zarad reformi neophodnih za priključenje EU. Grčka i Makedonija pozvane su da što pre reše spor u vezi sa imenom, dok je Crna Gora pohvaljena zbog napretka u uspostavljanju dobrih odnosa sa susedima, borbi protiv korupcije i odobrenog akcionog plana za ulazak u NATO.

(VOA)